NOVO >>>

EMDR

Terapija EMDR postoji još od 1987. godine kada je Fransin Šapiro, viši naučni saradnik u Institutu za mentalno zdravlje, napravila zapanjujuće posmatranje dok je šetala po šumi. Dr Šapiro je bila uznemirena zbog nekog događaja. Pokušavajući da se opusti posmatrala je drveće i njen pogled je u tom posmatranju išao  levo – desno.  U jednom trenutku je osetila je olakšanje. Razmišljajući šta je uradila setila se tih pokreta očiju. Kasnije je počela da istražuje dejstvo ovih pokreta i dobijena je tehnika EMDR

Njeno prilično jednostavno posmatranje je evoluiralo i kasnije duboko istraženo. Dobijena tehnika dokazano pomaže, a koristi samo bočne pokrete očiju, audio zvuke ili tehniku tapkanja rukama, dok se klijent fokusira na prošlost traume ili uznemirujuće materijale. Detaljni mehanizmi kako zaista funkcioniše EMDR još uvek se istražuju, ali postoji hipoteza da pomaže da se poveća sposobnost za obradu događaja, smanjuje stres i da je u vezi sa brzim pokretima očiju (REM) u snu. 

 

Studija objavljena još 2007. godine u "Žurnalu kliničke psihijatrije" je uporedila terapiju EMDR, lekova (Prozak) i placeba, kako bi se utvrdila njihova efikasnost tokom terapije, i 6 meseci kasnije. Rezultati su pokazali da je EMDR dovela do velikog i konstantnog smanjenja PTSP-a i depresije kod većine žrtava traume u odrasloj životnoj dobi. 

U poređenju sa placebom, i lekovi i EMDR su jednako superiorni, ali nakon 6 meseci od terapije 58 posto onih koji su bili tretirani EMDR-om su bili asimptomatični, dok nijedno takvo poboljšanje nije zabeleženo u grupi ljudi koja je dobijala lekove. 

Suština tog terapeutskog pristupa jeste da se ritmičnim pokretim očiju pomaže mozgu da se oslobodi traumatskog iskustva. Za primenu te metode, čija je skraćenica EMDR (Eye movement desensitization and reprocessing), obučavani su psihoterapeti iz Srbije na kursevima italijanske Asocijacije EMDR, a na čelu tima bio je poznati američki psiholog Rodžer Solomon. 

Taj metod je bio uspešan kod oko 80 odsto pacijenata lečenih od posttraumatskog stresa, anksioznosti, fobija, depresije i poremećaja ličnosti. 

Prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, više od 300.000 ljudi u Srbiji pati od mentalnih poremećaja, a najčešći su anksiozno-depresivni.

EMDR terapija se najbolje pokazala kod posttraumaatskih stresnih poremećaja kod ratnih veterana. Međutim ne izazivaju samo ratna stradanja ove poremećaje . To mogu biti i saobraćajna nesreća, napad, prirodna katastrofa i zlostavljanje. Kao posledicu traume žrtve mogu da iskuse živa sećanja ili "flešbekove", potrebu da izbegavaju određena mesta koja ih podsećaju na traumu i pokazuju simptome kao što su razdražljivost i problemi sa spavanjem.