NOVO >>>

Antistres program

Stres je postojao uvek i postojaće sve dok traje život na našoj planeti. On je sastavni deo našeg života. Međutim, ono što nas zabrinjava je prekomerna količina stresa kojoj smo izloženi i što nam on onemogućava normalno funkcionisanje. Život je postao brz, događaji se brzo smenjuju, tako da često nismo svesni ni šta nam se u toku dana sve izdešavalo. A sve to što nam se dešavalo je negde zabeleženo i posledice takvog života počinjemo da osećamo nakon izvesnog vremena.

 

Dati jasnu i preciziznu definiciju stresa nije lako, jer se radi o subjektivnom fenomenu koji niije lako definisati, a još teže ga je meriti. Ali, ipak postoje izvesni pokušaji da se definiše ovaj pojam.

 

Pojam stresa prvi je tridesetih godina 20. veka uveo kanadski lekar mađarskog porekla Hans Sely koji je stres definisao kao »sumu ukupnog trošenja organizma tokom njegovog života«

 

Danas se stres definiše kao nespecifični odgovor organizma na zahteve koji prevazilaze njegove mogućnosti.

 

Šta bi to značilo? Kada se nadjemo u novim situacijama, koje zahtevaju drugačiji način reagovanja od našeg uobičajenog, mi doživljavamo stres. Mi se tada moramo adaptirati na te nove situacije.

 

Pogrešno je verovati da je stres samo negativna pojava. Naprotiv, nekada nas neke situacije mogu podstaći da promenimo nešto u životu. Takođe stres ne mora biti vezan samo za neke neprijatne situacije. On takođe može biti izazvan i nekim pozitivnim događajima – rodjenje deteta, sklapanje braka, dobitak na lutriji....

 

Ukoliko smo dugotrajno izloženi takvim situacijama, a ne razvijemo određene oblike ponašanja kojima ćemo ih prevazići, onda se nalazimo pod stresom koji se može manifestovati  kako na psihološkom tako i na fizičkom nivou.